Ukupna zaliha modernih kancelarijskih prostora u glavnom gradu trenutno iznosi nešto više od milion i po kvadratnih metara, što je i dalje znatno manje u poređenju sa regionalnim centrima poput Bukurešta i Sofije. Stopa slobodnog prostora opada i trenutno se kreće oko 4%, što jasno ukazuje na to da je tražnja i dalje izuzetno visoka.
Najveće interesovanje pokazuju kompanije iz IT sektora, poslovnih usluga i proizvodnje, koje traže savremene prostore koji zadovoljavaju savremene tehničke i energetske standarde. Pritom, sve veći značaj u izboru poslovnog prostora imaju faktori poput ESG standarda, održivosti, energetske efikasnosti i fleksibilnosti prostora.
Ipak, visoke kamatne stope i složenija procedura finansiranja utiču na tempo realizacije novih projekata. Investitori su sve oprezniji, a gradnja se sve više fokusira na kvalitet, a ne kvantitet.
Stručnjaci ističu da Beograd ima potencijal da preraste u regionalnog lidera u oblasti poslovnog prostora, ali da je za to potrebna strateška gradnja zasnovana na realnim potrebama tržišta, kao i nastavak razvoja infrastrukture i urbanističkih rešenja koja podstiču investicije.
