Prema poslednjim javno dostupnim podacima, tokom trećeg kvartala ove godine beogradsko tržište kancelarijskog prostora poraslo je za 35.000 kvadrata, dok je u toku bila izgradnja još 134.000 kvadratnih metara. Najviše je porastao udeo kancelarijskog prostora A klase, na pet odsto, dok je klasa B ostala nepromenjena, 13 odsto. Uprkos tome, Beograd se ne može uporediti sa gradovima približne veličine iz regiona, kao što su Bukurešt i Budimpešta gde je raspoloživost oko 10 posto i koji imaju poslovnog prostora i do tri puta više.
Ponuda nedovoljna, cene rastu
Nikola Đogatović, konsultant za nekretnine kaže za NIN da strane kompanije, kojih je u poslednje vreme sve više, zanima najviše A kategorija poslovnog prostora, odnosno Central Bussines District, što podrazumeva ceo Novi Beograd i uže jezgro centra grada. Iako se do sada i najviše njih naselilo na Novom Beogradu, iznenađuje interesovanje za centrom grada, gde su i cene više.
"Cene su porasle u poslednje vreme i ono što je do sada važilo za klasu A i cena od 15 do 17 evra po kvadratu, sada je skočila na 16 do 18 evra. Na to je uticala inflacija ali i indeksacija s obzirom na to da je ugovor o zakupu u 99 posto slučajeva u evrima. Iako se ranije bežalo od centra grada zbog parkinga, u poslednje vreme imamo promenu, te i centralne lokacije drže najviše cene“ , kaže Đogatović.
On objašnjava i da su se poslednjih godina na tržištu pojavili zakupci koji traže dosta veće kvadrature. Ranije smo klijente koji su tražili do 2.000 kvadrata smatrali kapitalnim zakupcima, dok oni sada traže 5, 10, 15.000 pa i 20.000 kvadrata.
"To se retko ranije dešavalo na našem tržištu, ali je u poslednje vreme sve češće, naročito zbog sukoba u Ukrajini kada se veliki broj ruskih i ukrajinskih kompanija preselio u našu prestonicu. U međuvremenu su mnogi i porasli pa su i menjali prostor za veću kvadraturu. Generalno, potražnja postoji. U planu su i novi projekti, a neki će do kraja godine kada budu završeni doneti preko 100.000 novog poslovnog prostora. Ipak, treba imati u vidu da to, iako zvuči dosta, to su samo tri ili četiri zgrade. Sa druge strane, firme rastu, vraćaju se one koje su otišle u region i sve to povećava potražnju", objašnjava naš sagovornik.
Svi se vraćaju u kancelarije
Miljan Krvavac, takođe učesnik na tržištu, kaže za NIN da je stanje na tržistu poslovnog prostora trenutno vrlo dinamično i da je nedostatak kvadrata vidljiv, uprkos trendu povećanja ponude izgradnjom novih poslovnih centara, kao i renoviranjem i prenamenom starijih zgrada u nove i moderne.
"Visoka potražnja je konstantna od postkovid perioda naovamo, desio se povratak zaposlenih na kancelarijski način rada. Beograd je prepoznat i kao centar pružanja IT usluga za klijente i kompanije širom sveta, pa i te kompanije generišu značajnu tražnju. U gradnji ili u planu za gradnju je oko 170.000m2 za bliži period, međutim, većina tog prostora nađe zakupce i pre završetka gradnje. Sudeći prema svim pokazateljima pozitivan trend će se nastaviti i u narednom periodu jer se nakon korone većina biznisa vraća u kancelarije i na regularan način rada. Nakon toga očekuje se stabilizacija, ali uz nastavak pozitivnog trenda i ponude i potražnje" , zaključuje sagovornik.
I nije samo najam popularan, i za kupovinom vlada veliko interesovanje, ali tržište nje u stanju da na potrebe odgovori.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku, u trećem kvartalu 2023. pokazuju da je učešće poslovnog prostora u ukupnoj vrednosti tržišta u trećem kvartalu 2023. za poslovne prostore iznosilo 73,3 miliona evra (5%). Kada je kupovina u pitanju, najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na gradskoj opštini Savski venac (Grad Beograd) za 14.310 evra, površine 141 m2, a za navedeni poslovni prostor je ujedno izdvojeno najviše novca – 2.017.728 evra.
