Iako su mnogi stručnjaci, a posebno laici, verovali da će kriza - prirodno - negativno da se odrazi u svim aspektima, to se ipak nije desilo s tržištem nekretnina. Cene rastu nezapamćeno, pa su kupci u "nebranom grožđu".
Svi se pitaju da li je sada, zaista, vreme da se kupuje stan? Možda i nije, ali s druge strane, svaki period ima svoje "zamke". Obično su prodavci naposletku na dobitku, naročito ako imaju stan/kuću na dobroj lokaciji i u gradu kakav je Beograd.
Ali, cene svakako ne rastu samo kod nas, već i širom regiona, sveta i Evrope. Prema novim podacima Republičkog geodetskog zavoda Srbije, ukupan iznos sredstava u prometu na tržištu nepokretnosti bio je dvostruko veći u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu.
Isto tako, bio je 1,6 puta veći u odnosu na prepandemijsku 2019. godinu
Naravno, tradicionalno najskuplje beogradske lokacije - to i ostaju. Takođe, novogradnja se posebno ceni, iako ima svojih mana. U našoj prestonici i u Novom Sadu taj tip gradnje je sada skuplji čak 14% nego lani, a za to krivac nije samo pojačana potražnja, već i drastično poskupljenje građevinskog materijala o čemu smo takođe pisali.
Podsećamo, cene su u tom domenu skočile za čak 150 do 200 odsto.
U pojedinim delovima Niša kvadrat je skočio za više od 40 odsto, a eventualno možemo reći da Kragujevac stagnira sa cenama, posebno kada je reč o izdavanju stambenih nekretnina.
Da li je 2021. pravo vreme za kupovinu stana?
Teško je dati odgovor na ovo pitanje. S jedne strane, skaču i cene kirije, pa ljudi žele da što pre reše stambeno pitanje, kako ne bi "bacali u vetar" sve više novca. Ostaje otvoreno i pitanje kada će se situacija na tržištu nekretnina stabilizovati, a neki stručnjaci apeluju da bi "balon uskoro mogao pući".
Raste i apetit za stambenim kreditima, a valja pomenuti da je u poslednjih pet godina - prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite smanjena za 0,97 procentnih poena.
Dešavanja na domaćem tržištu nekretnina svakako su deo šireg trenda, kao što je već pomenuto. Prosečni rast cena u 40 država članica OECD-a iznosio je 9,4% u 2021, što je najsnažniji rast u poslednjih 30 godina. S druge strane, dok su cene nekretnina rasle - zarade su stagnirale.
Od 2010. do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle, u proseku, za 30,9%, a stanarina za 15,3%. U Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100%, u Češkoj i Slovačkoj za više od 50%, dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj (obe malo preko 20%) i Rumuniji (svega 10%), pokazuje najnovije istraživanje.
Aktuelne cene u gradovima Srbije
Na nivou Beograda, prosečna cena po m2 je blizu 2.000 evra, s tim što je u centru 2.500 evra. Na Novom Beogradu je oko 1.950, a na Vračaru 2.350 evra. Mirijevo i Palilula imaju prosečne cene od 1.250, do 1.930 evra, a na Voždovcu je aktuelna cifra - malo iznad 1.800 evra po metru kvadratnom.
Na nivou Novog Sada, prosečna cena po m2 je oko 1.400 evra. U centru je 1.700, u Novom naselju 1.350, u Podbari - iznad 1.500 evra, a u Grbavici na nivou od oko 1.700 evra.
Na nivou Niša, stvari stoje ovako: Bulevar Nemanjića - 1.250 evra, Pantelej i Durlan - oko 900, a Palilu 1.000 evra. Gradska lokacija u Kragujevcu vredi oko 800 evra po m2.
Gde je "zapelo"?
Kao što smo već rekli, glavni "krivac" je neuravnotežena ponuda, zatim rekordno niske kamatne stope, odnosno tražnja za povoljnim kreditima, poskupljenje materijala, ali i akumulirana štednja građana tokom 2020.
Jedan od faktora je i dug proces pribavljanja građevinske dozvole, koji ograničava ponudu. Međutim, za razliku od Slovačke, gde taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije (oko 250 dana), u Srbiji je taj proces kraći od 100 dana, po čemu smo bliži Velikoj Britaniji (86 dana).
Uprkos brzom porastu cena stambenog prostora, rizik od ciklusa uspona i padova cena nekretnina u regionu CIE znatno je smanjen, a bankarski sektor je u dobrom i stabilnom stanju.
Treba naglasiti i problem same gradnje: trenutno, 75% svih zgrada u EU nije energetski efikasno - troše 40% ukupne potrošnje struje i emituju 36% gasova sa efektom staklene bašte. Pritom, države imaju cilj da u narednim godinama smanje emisije CO2 što je više moguće.
Za postizanje cilja neto smanjenja emisija za 55% odsto, do 2030. godine, potrebno je udvostručiti stopu energetskog renoviranja privatnih i javnih zgrada, pre svega dekarbonizacijom sistema grejanja i hlađenja. Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja.
Prepreka na tom putu može da bude nedostatak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih projekata, a osim toga, razumevanje potencijalnih koristi je i dalje na niskom nivou. Prema aktuelnim podacima, najveći broj kredita za energetsku efikasnost odobren je u Vranju, Zrenjaninu i Somboru.
Izvor: BiznisTelegraf
