Ideja investitora je da na mestu nekadašnjeg jugoslovenskog giganta izgradi stambeni kompleks sa soliterima do 15 spratova. Ovakav predlog je i očekivan. "Rapid invest" je pre godinu dana, u stečajnom postupku, kupio "Jugoalat" za više od 1,2 milijarde dinara kao jedini ponuđač. Sada je red da se ta investicija i - isplati.
Kako se 021.rs uverio uvidom u Katastar nepokretnosti, "Rapid invest" je već započeo postupak besplatne konverzije vlasništva zemljištva iz državnog u privatnu svojinu. Ovo je omogućeno prošlogodišnjim zakonskim izmenama naprednjačke vlasti, pa će kompanija postati vlasnik skoro 24.000 kvadratnih metara zemljišta.
Na šta se odnosi plan?
Plan pokriva prostor veći od tri hektara, odnosno sadašnji kompleks "Jugoalata" i delove Ulice Gavrila Principa. Vlasnik većeg dela zemljišta je država, odnosno Novi Sad, a manji deo se nalazi u privatnom vlasništvu i to su pretežno prizemni objekti i pojedini manji poslovni prostori.
Urbanisti u odluci kažu da je sredstva za izradu i dopunu Plana generalne regulacije ovog dela nekadašnje industrijske zone uz Futoški put obezbedio "Rapid invest" i da se izmene donose u skladu sa smernicama Generalnog urbanističkog plana grada do 2030. godine.
"Obuhvaćeni prostor pretežno je namenjen za poslovanje na ulaznim pravcima i za saobraćajne površine. Maksimalni indeks zauzetosti iznosi 40 odsto, a maksimalni indeks izgrađenosti do četiri za poslovno-stambene objekte - komplekse, i do pet za poslovne komplekse. Maksimalna spratnost objekta je do P+15. Potrebno je ozeleniti minimalno 25% površine parcele/kompleksa", navodi se u predlogu odluke koja ide pred odbornike Skupštine grada.
Kako će izgledati budući kompleks, kao i koliko će stanova i drugih površina biti, za sada nije poznato i to će se znati tek nakon izrade konceptualnog plana.
Nakon što Skupština odobri izmene Plana generalne regulacije prostora za mešovitu namenu između ulica Futoške, Hajduk Veljkove, Rumenačke i Subotičkog bulevara - lokalitet na parceli broj 7830/1 Novi Sad I i druge, uslediće izrada konceptualnog plana i rani javni, a potom i javni uvid.
Tranzicijska priča
"Jugoalat" je osnovan 1935. godine, a objekat je na ovoj lokaciji izgrađen 1939. godine. Fabrika se bavila metalskom industrijom, proizvodnjom preciznih i specijalnih alata. Nekada velika i najznačajnija fabrika Novog Sada brojala je oko 360 radnika, a naprimer 1970. godine su proizvodile alate i za američki Boіng.
Fabrika je počela da propada raspadom Jugoslavije i usled nemogućnosti poslovanja zbog sankcija Jugoslaviji.
Posle oktobarskih promena ušlo se u postupak privatizacije koji se završio gašenjem onoga što je ostalo od fabrike 2017. godine, mada je još 2010. pokrenut stečajni postupak i bilo je neuspelih pokušaja reorganizacije.
Objekti su prodati "Rapidu" prošle godine, a godinama unazad su prodavani predmeti kako bi se namirili poverioci. Očekuje se da će tokom ove godine biti okončan i stečajni postupak.
