Ovo su podaci koje je za Forbes Srbija naveo Ivan Stojić, rukovodilac pododeljenja za kancelarijski prostor za Jadransku regiju CBRE, grupacije za usluge komercijalnih nekretnina.

Prema njegovim rečima, najpopularnije i najtraženije lokacije poslovnog prostora u glavnom gradu Srbije su Dorćol, Vračar i Novi Beograd.

“Postoje dva tipa lokacija koje se traže, one u centru Beograda i prostor na Novom Beogradu, odnosno uža zona od Ušća do Erport sitija. Dve najatraktivnije lokacije u srcu grada su svakako Dorćol i Vračar. Na tom području postižu se i najviše cene, pa je tako u 2023. godini zakup išao i na 20 evra po kvadratu mesečno. Novi Beograd dostigao je pik od oko 18 evra“, ističe Stojić.

Na pitanje ko su u 2023. godini bili najčešći zakupci kancelarija i da li su ruske kompanije koje su 2022. preplavile tržište i dalje aktuelne, on odgovara: „Imali smo standardnu godinu u kojoj je IT sektor bio najaktivniji. Iako se dolazak novih kompanija iz Rusije stišao, došlo je do širenja kapaciteta firmi koje su ranije stigle, odnosno povećanja poslovnog prostora“.

Takođe, dodaje, u 2023. dosta aktivne u potrazi za poslovnim prostorom bile su i banke i osiguravajuće kuće.

Stojić kaže da je i dalje tražnja za poslovnim prostorom u Srbiji visoka, ali da nije mnogo veća od ponude. „Prethodna, 2022. godina bila je rekordna kada je reč o ponudi. Tada je izgrađeno 120.000 novih kvadrata kancelarijskog prostora, koji je unapred izdat“.

Beograd najaktivniji u regionu

Na nedavno održanoj konferenciji CBRE grupe predstavljen je godišnji izveštaj o okolnostima i očekivanjima na tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope „2024 Real Estate Market Outlook SEE region“. Kako su istakli učesnici, Beograd je u 2023. godini bio lider u ponudi kancelarijskog prostora u regionu, kada se uporedi sa Zagrebom, Ljubljanom i Sofijom.

„Beograd je imao najveći nivo aktivnosti sa rastom od 13 odsto godišnje. Manji obim bio je u Sofiji, Ljubljani i Zagrebu, gde se udeo kancelarijskog prostora povećao između jedan i tri odsto. Skoro 240.000 kvadrata poslovnog prostora dobijeno je u ova četiri grada u 2023. godini. Od toga je 62 odsto u Beogradu, 26 odsto u Sofiji, a ostatak u Zagrebu i Ljubljani“, naveli su iz CBRE grupe.

„Najveći nivo aktivnosti po pitanju ponude bio je u Beogradu gde je zabeležen rast ponude od 13 odsto na godišnjem nivou, ali već tokom ove godine veću aktivnost očekujemo na manje razvijenim tržištima našeg regiona, poput Zagreba“, istakao je Stojić.

Sagledavajući situaciju u regionu, kako je istaknuto na konferenciji, Zagreb i Beograd imaju sličnu ukupnu ponudu poslovnog prostora od oko 1,2 miliona kvadratnih metara, ali se stopa dostupnosti poslovnog prostora razlikuje. U Beogradu je oko osam odsto, a najveća razlika je što je ukupno povećanje ponude poslovnog prostora u Zagrebu u 2023. nešto ispod dva odsto u odnosu na 2022. Najveća stopa raspoloživog prostora od 15 odsto zabeležena je u Sofiji, koja takođe ima najveću ponudu poslovnog prostora od 2,4 miliona metara kvadratnih.

„Očekuje se da će u Zagrebu 42.000 metara kvadratnih poslovnog prostora biti završeno tokom 2024. godine, a više od 60.000 metara kvadratnih 2025. godine. Ovo bi trebalo da donese nešto drugačiju dinamiku daljem razvoju tržišta, s obzirom na to da se zbog nedostatka nove ponude na tržištu aktivnost zakupaca uglavnom zasniva na obnavljanju postojećih ugovora“, istakla je Martina Tomašević, rukovodilac pododeljenja za kancelarijski prostor za tržište Hrvatske.

Logistički prostor traži se i godinama ranije

U prethodne dve godine značajna ekspanzija zabeležena je u sektoru logističkih i industrijskih objekata, kao odgovor na kontinuirani rast tražnje.

„U sektoru logističkih nekretnina tražnja je uvek bila veća nego ponuda, i u skladu sa tim stopa slobodnog prostora unazad nekoliko godina bila je dosta niska, odnosno slobodnog prostora gotovo da i nije bilo. Međutim, porastom ponude u narednom periodu, možemo očekivati da će doći i do izjednačavanja, pa čak i rasta stope upražnjenog prostora, posebno imajući u vidu da je na tržištima Srbije, Hrvatske, Bugarske i Slovenije u izgradnji trenutno oko 750.000 kvadratnih metara modernog logističkog prostora, od čega najviše oko 400.000 kvadrata u Hrvatskoj“, istakao je Božidar Gaćeša, rukovodilac pododeljenja za logističke i industrijske nekretnine za Adria regiju.

Zbog različitog stadijuma razvoja tržišta u našem regionu, značajno se razlikuje i vreme neophodno za pronalazak adekvatnog logističkog prostora. Kako je Gaćeša napomenuo, u Srbiji taj period iznosi tri do devet meseci.

„Slično je u Bugarskoj gde je sa potragom za adekvatnim logističkim prostorom neophodno krenuti oko šest do 12 meseci ranije, odnosno šest do 18 meseci u Hrvatskoj. U Sloveniji se beleži najmanja aktivnost po pitanju izgradnje logističkih prostora, usled komplikovanih procedura, visokih troškova izgradnje, pa su kompanije primorane da prostor traže i dve do tri godine unapred“.

Uroš Grujić, rukovodilac odeljenja za kapitalne investicije za Jugoistočnu Evropu, istakao je da je situacija na tržištu našeg regiona drugačija od trendova koji su se mogli videti globalno.

„Jedno smo od retkih tržišta koje je zabeležilo visoku aktivnost. Investitori su i dalje najviše zainteresovani za segment poslovnih objekata, ali vidimo i rastući interes za drugim sektorima, poput logistike. Razlog tome je zdravo tržište, sa modernim komercijalnim objektima koji imaju stabilne prihode, i veoma malu stopu raspoloživog prostora. Najveći interes dolazi od stranih investitora čiji je fokus najpre na prvoklasnim objektima u glavnim gradovima regiona, pre svega Beograda, Zagreba, Ljubljane i Sofije. Dodatno, otpornosti našeg tržišta na izazove koje smo videli širom Evrope, značajno je doprinela činjenica da su stope prinosa ostale na nivou koji i dalje prihvatljiv za investitore, uprkos porastu kamatnih stopa“.

Kako je napomenuo Grujić, očekuje se da će investitori nastaviti sa pažnjom da gledaju ka našem
regionu, naročito imajući u vidu da će ponuda na našem tržištu nastaviti da se širi, naročito u sektoru logistike, kao i hotela.