Ako je suditi po najavama nekih lokalnih samouprava, one će nedostatak novca u svojim budžetima u narednoj godini pokušati da nadoknade povećanjem poreza na imovinu, kako fizičkim licima tako i privrednicima.Tom potezu su već pribegli Beograd i Kragujevac, dok su Jagodina, Vlastince i Irig odustali od uvećanja ovog nameta.
Ipak, čini se da će ove tri sredine ostati u manjini jer postoje indicije da će mnogi gradovi i opštine krenuti putem Beograda i Kragujevca. Zvanično je to najavio i Bor, a osnov za ovakve korake svi nalaze u povećanju prosečne cene kvadrata, što je kriterijum za poresku osnovicu za 2021. godinu. Pošto su cene kvadrata skočile u gotovo svim gradovima, izvesno da će i oni uskoro pribeći ovoj nepopularnoj meri.
Taj potez verovatno se neće dopasti građanima, ali lokalne samouprave, u uslovima kada im se prihodi smanjuju zbog pandemije korona virusom, na ovaj način pokušavaju da dođu do novca kako bi servisirali obaveze neophodne za njihovo funkcionisanje.
Za građane Beograda to uvećanje bi naredne godine u proseku bilo preko šest posto, a to će zavisiti od toga u kojoj im se od 14 zona nalazi nekretnina jer je u svakoj od njih cena kvadrata različito uvećana.
Primera radi procenjena cena kvadrata, za ekstra zonu u 2020. iznosila je 195.052 dinara za stan, a naredne će biti 206.838 ili šest odsto veća. Vrednost kvadrata stana u prvoj zoni za 2020. je bila 190.091, a za sledeću će biti 199.942, što je više za 5,18 odsto.
Ono što je interesantno to je da je do mnogo manjih promena došlo u vrednovanju kuća po zonama, te da postoje delovi grada u kojima će građani koji poseduju ovakve objekte plaćati čak i manji porez na imovinu.
Kragujevac: Mera teška, ali nužna
Ipak, to su retki slučajevi a ako je suditi po Kragujevcu, takvih slučajeva gotovo i da nema. Tamo je stopa poreza na imovinu fizičkih lica povećana sa 0,3 na 0,4 odsto. Procenjeno je da će se tim potezom budžetski prihodi grada uvećati za oko za 140 miliona dinara godišnje.
U isto vreme džepovi Kragujevčana, će se u zavisnosti od vrednosti nekretnine, isprazniti u iznosu od 750 do 1900 dinara za prosečno obračunat stan površine 60 kvadrata i kuće od 100 kvadrata.
Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je u lokalnom parlamentu rekao da je apsolutno svestan da je ovo teška mera i da je politički nepopularna ali da je nužna zbog razvoja grada.
- Država očekuje od nas da prikupimo svoje izvorne prihode, a to je porez. Gradovi koji se najbrže razvijaju u Srbiji imaju stopu poreza 0,4 odsto. Taj dinar ne ide ni jednom odborniku, ni poziciji, ni opoziciji, ni gradonačelniku, ide nazad građanima.Nažalost, situacija je takva, da ako hoćemo ubrzano da se razvijamo, infrastrukturno da se gradimo, mi moramo to da uradimo- rekao je Dašić.
Gradsko veće Bora je opravdanje za predloženo uvećanje poreza na imovinu, koje bi Skupština trebalo da verifikuje, našlo je u niskoj stopi. Oni tvrde da će ona i sa uvećanjem, koje bi za stanove iz prve zone bilo 0,80 posto na godišnjem nivou, i dalje biti najniže u regionu.
- Za sada je grad Bor sa najmanjim porezima u regionu. Prošlogodišnji porez od 360 dinara sada će iznositi 390. Ciljni zadatak je da grad ostvari prihode u budžet ne od poreskih nameta gradjana, već od zarada i drugih izvora kojim se grad finansira -naveo je gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić.
I lokalne samouprave Jagodine, Vlasotinca i Iriga će novac za punjenje lokalne kase pokušaće da nađu na drugoj strani i neće povećavati stopu poreza na imovinu. Zajedničko obrazloženje im je da su svesni da i građani trpe posledice pandemije korone i da ne treba da ih dodatno opterećuju.
Stručnjaci pak tvrde da će biti malo lokalnih samouprava koje neće podići porez na imovinu.
- Obično je republika nedostajuća sredstva lokalcima nadoknađivala iz budžetskih rezervi ali sada je jasno da zbog pandemije korone i državna kasa se teško puni jer privreda u izuzetno teškom stanju. Zato se opterećuju građani porezom ali mnogi od njih zbog stanja u svojim firmama neće moći to da plati - kaže autor publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji Saša Đogović.
Izvor: Alo.rs
