Нови Сад – Кровне баште или зелени кровови одавно нису новина у свету, а у неком земљама су на новоизграђеним зградама обавезни. Стидљиво се појављују и код нас, а у Новом Саду су такве баште први пут никле на врху стамбено-пословне зграде у Улици Стевана Шупљикца 45.
Вршилац дужности директора Завода за урбанизам Новог Сада Душан Миладиновић очекује да се овај „зелени концепт становања” прошири међу грађевинским инвеститорима.
„Ми као кућа која ради планску документацију и урбанистичке пројекте стављамо то негде као могућност, а негде као обавезујући услов, у зависности од тога колико зелене површине има око објекта. Покушавамо да повећавамо површине зелених кровова”, навео је Миладиновић који је обишао прву новосадску зграду у чијем поткровљу је неколико станова са вртом на крову.
Он је истакао да то доприноси економичнијем коришћењу објекта, бољој микроклими и чистијој локацији, уколико је реч о већим комплексима, стамбеним или пословним.
„Инвеститор, односно будући корисник има корист од тога због уштеде енергије, понајвише у летњем периоду када је потребна расхладна енергија. Исто тако, уштеда је и у зимском периоду. У зависности од дебљине слоја супстрата, тј. дебљине и врсте зеленог кровног врта, температурне разлике између површина, горе на крову, и стамбеног или пословног простора одмах испод, могу да буду и до 15 степени”, наводи.
Уштеде у енергији, по његовим речима, могу да буду велике и кад кровни врт није најмасивнији и кад чини да температурна разлика буде пет до седам степени Целзијуса.
Инвеститор прве новосадске зграде са зеленим кровом је „Еркер инжењеринг”, чији директор Арсеније Пејић каже да је идеја била да се поврати веза човека и природе.
„Чини нам се да се у самом језгру града то изгубило. Желимо да променимо ту праксу и да и други инвеститори крену то да раде, да живот учинимо хуманијим”, поручио је Пејић и додао да ова грађевинска компанија планира у свом пословању и друге новитете у градњи, као што су заједничка зелена тераса за власнике станова у згради и тзв. зелене терасе – систем ограда пројектованих као жардињере са заливним системом кап по кап и засађеним зеленилом.
Izvor: politika.rs
