Rad od kuće odomaćio se u mnogim sektorima, a osim toga, u fleksibilnije oblike rada dobro su se uklopili i coworking prostori koje sada koristi sve više pojedinaca, ali i timova.

Iako coworking (rad u kancelariji ili posebnom radnom prostoru koje deli više pojedinaca ili timova) nije bio nepoznanica ni pre pandemije, u poslednje tri godine postao je sve važniji model u radnoj kulturi.

Osnovna ideja je da svako može da zakupi svoj deo prostora i ima svoju „kancelariju“. Kako ističu predstavnici kompanija koje iznajmljuju coworking prostor, one su ne samo mesta za rad, već i središta gde se razvija zajednica, širi mreža profesionalnih kontakata, razmenjuju ideje i sarađuje.

Očekuje se i da će se broj coworking prostora širom sveta udvostručiti do 2024. godine, što potvrđuje ujedno rastuću popularnost ovog načina rada.

Broj korisnika coworking prostora do 2024. premašiće pet miliona, a frilenseri, kao glavna grupa korisnika, čine oko 42% članova coworking prostora širom sveta.

Više od 10 godina coworking prostora u Beogradu

Dok su servisirane privatne kancelarije i coworking prostori nekad bili namenjeni prevashodno kao mesta za frilensere i startape, danas su u ovakvim prostorima smeštene različite industrije – od velikih korporacija do malih preduzeća, koji napuštaju klasične kancelarije.

Neretko su u njima IT kompanije, privredne komore, predstavništva internacionalnih kompanija, pa čak i filmske produkcije. Digitalni nomadi uveliko su se u takvim prostorima odomaćili jer su prepoznali da rad van kancelarije može da im posluži dobro i za upoznavanje drugih zemalja, naroda i kultura.

Prvi coworking prostor se pojavio u Americi još 2005. godine, dok je Beograd dobio svoj prvi coworking prostor 2012. godine.

Sagovornici Forbes Srbija ukazuju da su potrebe za ovim prostorima sve veće.

Osnovni razlozi su to što se korisnici mogu prilagoditi promenljivim potrebama, kao i zbog nižih troškova budući da se ovakvi prostori mogu iznajmljivati i na kraće periode i po znatno povoljnijim cenama u odnosu na cene klasičnog poslovnog prostora.

Među prvim poslovnim organizacijama koje su počele da nude coworking prostor u regionu je Nova Iskra – prvi kreativni hab na Balkanu – osnovana 2012.

“Videli smo veliku poslovnu priliku na tom planu. Svetski trendovi su se razvijali u pravcu uspostavljanja digitalnog rada kao budućeg standarda, i prepoznali smo potencijal u tom sektoru”, objašnjavaju u Novoj Iskri.

Foto: Nova Iskra

Ističu da je i pre pojave koronavirusa, korišćenje coworking prostora polako raslo u Srbiji, ali da je sve primetnije da su od pandemije, kako pojedinci, tako i velike kompanije, postale otvorene za fleksibilnije modele rada, a coworking prostori su se dobro uklopili u tu promenu.

Ukazuju i na brojne prednosti coworkinga: pojedincima omogućava da ne rade „u izolaciji” već da budu deo zajednice koja deli njihove poslovne izazove i u okviru koje mogu da sarađuju i rastu, a za timove coworking prostor pruža fleksibilnost u njihovom rastu, raznovrsnost u ponudi i otvara mogućnosti za nova zapošljavanja.

Nova Iskra raspolaže sa oko 3.000 kvadratnih metara prostora na tri lokacije u Beogradu – Dorćol, Zemun i Savamala.

Foto:Nova iskra

„Naša zajednica broji više od 300 članova. Uvek istražujemo i razmatramo nove opcije za širenje, tako da smo stalno u potrazi za novim lokacijama kako bismo omogućili još većem broju ljudi da koriste naše usluge. Članovi su najčešće ljudi koji rade u oblasti digitalnih usluga i proizvoda, i kreativnih industrija uopšte, uključujući dizajnere, arhitekte, IT stručnjake i ostale. Pored toga, naši prostori se koriste i za organizaciju različitih događaja, pa se trudimo da privučemo studente i ljude iz drugih grana industrije koje nisu nužno okrenute ka digitalnim uslugama“, dodaju u Novoj Iskri.

Fleksibilnost će nastaviti da diktira tražnju

Trend razvoja coworkinga i celog tržišta poslovnih nekretnina upravo ide u smeru veće fleksibilnosti, a očekujemo da će ovaj model postati sve važniji u radnoj kulturi kompanija i organizacija, ističu predstavnici Nove Iskre.

Jedan od sličnih prostora koji je pojedincima i timovima na raspolaganju je Urban Office, u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici. Prostor za rad u Urban Office iznajmljuju predstavnici različitih industrija – od velikih korporacija do malih preduzeća, koji napuštaju klasične kancelarije.

Predstavnici ovog prostora kažu da je interesovanje za iznajmljivanje kancelarija poslednjih godina u porastu.

Korisnicima je na raspolaganju 1.000 m2, male i velike servisirane privatne kancelarije. Pored kancelarija u ovakvom prostoru imaju i kuhinju, kutak za opuštanje i veliki dnevni boravak.

Foto: Urban Office

Kada je reč o vremenu na koji se može iznajmiti prostor, u Urban Office kažu da je opcija iznajmljivanja kancelarije na samo jedan dan izuzetno popularna. “To im omogućava da se sastanu sa svojim timom, predstave ideje klijentima ili jednostavno da rade u miru i tišini, objašnjavaju u Urban Office.

Kancelariju takođe mogu da iznajme i na mesec, godinu dana, ali i duže.

Niži troškovi u odnosu na klasično iznajmljivanje

U Urban Office navode da, kako su rasle cene nekretnina i iznamljivanja prostora u Beogradu, tako se sve više firmi opredeljivalo za opciju servisiranih privatnih kancelarija i coworkinga jer je jedna od najvećih prednosti niža cena.

“Kada iznajmite klasičnu kancelariju, pored više cene zakupa, postoje i znatni dodatni troškovi, uključujući uređenje prostora, nabavku nameštaja i tehničke opreme i redovne mesečne troškove koje svaki poslovni prostor nosi sa sobom. Kada iznajmite servisiranu privatnu kancelariju, svi ti troškovi već su uključeni u jedinstvenu cenu”, objašnjavaju u Urban Office.

Prostor u Urban Office odnedavno koristi kompanija Freja eID d.o.o. koja se bavi razvojem rešenja za sigurnu elektronsku identifikaciju.

Izvršni direktor Branko Pavlović priča za Forbes Srbija da su ranije imali veći poslovni prostor, ali da ih je korona i rad od kuće naveo na to da razmisle o optimizaciji troškova. U Urban Office imaju sedam mesta na raspolaganju, a tokom dana je obično prisutno troje kolega.

„Kratko smo ovde, ali ono što nam posebno odgovara je što srećemo zaposlene i iz drugih kompanija, dinamična atmosfera i pozitivan duh“, kaže Pavlović opisujući kako izgleda raditi u ovakvom habu.

Foto: Dragana Pavlović

Ističe da i ovakav agilniji način korišćenja prostora ide baš u onom smeru u kome se ova industrija razvija.

„Budući da se bavimo računarstvom mogao bih to slikovito da uporedim na sledeći način. Kao što možemo na računaru da otvorimo više programa paralelno onda je i coworking agilniji način za korišćenje prostora u kome radi istovremeno više kompanija i radnika“, kaže Pavlović.

Cene zakupa

Marina Mišković, coworking koordinator u ICT Hub-u kaže da pored individualaca i timova koji rade za strane kompanije, coworking prostor kod njih često koriste i preduzetnici, frilenseri i startapi.

Ona dodaje i da je korisnicima ovog coworking prostora važno da imaju pristup otvorenim biznis događajima i predavanjiima u prostoru jer im je to prilika da se povežu sa drugim članovima zajednice i naprave nove poslovne kontakte.

Svesni potrebe za drugačijim radnim okruženjem ne isključuju ni mogućnost da se u budućnosti prošire van centra Beograda ili možda u nekom drugom gradu u Srbiji.

Foto: Ict Hub

Korisnici imaju mogućnost da izaberu jedan od dva prostora u centru grada, u Ulici kralja Milana i Trgu Nikole Pašića na različite periode, u zavisnosti od potreba. Opcije uključuju dnevni najam, pet dana u mesecu, 10 dana ili ceo mesec.

Članarina može da se menja od meseca do meseca, a cene iznajmljivanja coworking prostora variraju u zavisnosti od zone i vrste stolova.

Na primer, u zoni sa fleksibilnim stolovima za ceo mesec u Ulici kralja Milana, cena iznosi 140 evra. U toj zoni korisnici takođe imaju opciju dnevnog najma po ceni od 15 evra, članarine od pet dana za 65 evra ili članarine od 10 dana za 80 evra. U zoni sa fiksnim stolovima, na Trgu Nikole Pašića, gde stolovi pripadaju određenim osobama ili timovima, cena za celomesečnu članarinu iznosi 160 evra. Tamo mesečno članstvo košta 190 evra, a deset dana 100 evra.

Kada se, primera radi, uporede cene poslovnog prostora u centru grada, primera radi iznajmljivanje lokala od 22 m2 na Studenstkom trgu u centru grada ili Paliluli košta mesečno između 240 i 300 evra.

Veći prostor košta znatno više, pa tako za poslovni prostor na dobroj lokaciji, poput ulica kod Hotela Jugoslavija od 200 m2 treba izdvojiti oko 2.000 evra, dok u Zemunu za 150 m2 poslovnog prostora treba platiti oko 1.500 evra mesečno.

Coworking izvan Beograda – liste čekanja

Iako je Beograd kao glavni grad „stacionar“ za ovakve prostore, uveliko su „u primeni“ i u drugim, manjim gradovima.

Prvi takav prostor za kreativno delovanje u samom centru Niša pod nazivom Deli, otvoren je pre osam godina. Kako kažu za Forbes Srbija, kod njih odavno postoji „lista čekanja“ za stanare, a ovaj prostor zakupljuju uglavnom pojedinci.

Foto: Deli prostor

Nude 12 mesta za rad za stalne stanare, ali, kako kažu, uvek imaju i tri do pet „letećih“ stanara. Takođe imaju i 40 mesta u sali za predavanja i radionice, a tu je i mala sala za sastanke sa osam mesta, kao i prostor za onlajn razgovore i sastanke. Ta mala sala bila je nekoliko meseci praktično i dom poznatih startapa koji su stvarani na jugu Srbije.

Prostor i radna mesta takođe se mogu iznajmiti na dnevnom, nedeljnom, mesečnom nivou ili dugoročniji period.

Kako navode u Deli prostoru, raduje ih to što stanari ovo mesto doživljavaju kao svoje, odnosno kao svoju malu, ušuškanu kancelariju.

Jedna od stanarki ovog prostora je i vlasnica marketinške agencije Xanti Digital Milena Ranđelović.

Ona za Forbes Srbija govori o svojim iskustvima i tome kako se odlučila na takav korak.

„Otkad sam krenula samostalno da se bavim marketingom i bila frilenser, radila sam od kuće više od godinu dana. Ipak bilo je veoma teško da budem konstantno produktivna. Rad iz kancelarije mi je uvek omogućavao bolji fokus, a i nedostajali su mi ljudi. Deli mi je zato delovao kao dobro rešenje. Ne radim u korporaciji, a opet sam okružena super ljudima“ ističe.

Dolazak u Deli se upravo poklopio sa otvaranjem njene marketinške agencije.

Foto: Dragoslav Nikolić

Tu je, kako kaže, dobila ne samo mogućnost korišćenja prostora, već i mnogo korisnih saveta oko otvaranja firme, kao i slobodu da im se obrati za bilo kakav problem ili pitanja vezana za preduzetništvo.

U coworkingu je više od dve godine i, kako kaže, spada u “stalne stanare” što podrazumeva da ima svoje radno mesto koje samo ona može da koristi.

Ističe da ovakav prostor pruža daleko bolje uslove u odnosu na one koje je imala dok je radila od kuće.

„Ono što ovaj prostor čini posebnim su ljudi. Svakodnevno sam okružena super pozitivnim i kreativnim ljudima koji me motivišu i podržavaju na svakom koraku. Zato se i osećam delom ove predivne zajednice koja je uvek tu da bude vetar u leđa na mom preduzetničkom putu“, priča Milena.

SAD su lider i na polju coworkinga

Globalna studija rasta coworkinga 2020. pokazala je da su Sjedinjene Američke Države broj jedan kada je reč o tržištu fleksibilnog prostora, sa više od 3.700 zajedničkih radnih prostora širom zemlje.

Slede ih Indija i Velika Britanija. Takođe, Nemačka i Indija spadaju u dva najbrže rastuća tržišta.

Kina je zemlja sa najvećim coworking kapacitetom, sa prosekom od 282 osobe po prostoru.