Rast prometa stanova i povećana upotreba kredita

Najveći deo prometa i dalje čine stanovi, sa ukupnom vrednošću od 1,02 milijarde evra, što čini 59% celokupnog tržišta. Beograd prednjači u ovom segmentu sa 526 miliona evra uloženih u stanove, dok su cene kvadrata na ekskluzivnim lokacijama dostizale i 11.811 evra, posebno u okviru projekta Beograd na vodi.

Upotreba stambenih kredita je takođe porasla – 10% svih nekretnina kupljeno je uz pomoć kredita, što je rast od 3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Kod kupovine stanova, 24% transakcija finansirano je putem kredita, u poređenju sa prošlogodišnjih 17%.

Najveći rast u velikim gradovima

Veliki gradovi beleže značajan rast broja transakcija:

Novi Sad: +29,5% Niš: +29% Kragujevac: +15,9% Beograd: +13,1%

Osim stanova, značajnu vrednost u ukupnom prometu imale su i druge vrste nepokretnosti:

Kuće: 153,4 miliona evra (9% tržišta) Građevinsko zemljište: 111,9 miliona evra (7% tržišta) Poljoprivredno zemljište: 74,9 miliona evra (4% tržišta) Poslovni prostori: 64,9 miliona evra (4% tržišta)

Najskuplja kuća prodata je u opštini Savski venac za 4 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto dostiglo cenu od 62.000 evra.

Cene nekretnina: rast u svim segmentima

Tokom trećeg kvartala 2024. godine, cene stanova nastavile su rast:

Beograd: prosečna cena kvadrata u starogradnji 2.225 evra, a u novogradnji 2.445 evra. Novi Sad: 2.048 evra/m² za starogradnju. Niš: 1.358 evra/m². Kragujevac: 1.174 evra/m².

Najskuplji kvadrat prodat je u Beogradu na vodi za 11.811 evra, dok je najskuplji stan, površine 205 m², prodat za 1.356.888 evra.

Poslovni prostori dostizali su cenu od 9.793 evra/m², a najskuplji ugovoreni poslovni prostor prodat je za 2,58 miliona evra u Novom Sadu.

Na tržištu zemljišta, najskuplji hektar poljoprivrednog zemljišta prodat je u opštini Sombor za 8,15 miliona evra, dok je u Surčinu najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta dostigao cenu od 39 evra.

Transparentnost i regulacija tržišta

Sve veća dostupnost podataka i analiza tržišta omogućava bolju informisanost investitora, kupaca i prodavaca. Ipak, i dalje postoji segment delimično regulisanog tržišta, koje čini 13% svih transakcija i ukupno vredi 432,7 miliona evra. Ovaj deo tržišta obuhvata nepokretnosti koje nisu u potpunosti upisane u katastar, što može otežati njihovu kupovinu putem bankarskih kredita.

Zaključak

Podaci za treći kvartal 2024. godine potvrđuju da tržište nekretnina u Srbiji nastavlja rast, uz povećanu tražnju, rast cena i veće učešće kreditnog finansiranja. Očekuje se nastavak pozitivnih trendova, posebno u većim gradovima, gde investitori i kupci i dalje pokazuju veliko interesovanje za nekretnine.