У нашем је интересу да одузета имовина буде што пре враћена старим власницима, а уколико реституција буде ишла овим темпом можемо очекивати да овај процес буде завршен за пет или шест година, каже Страхиња Секулић, в. д. директора Агенције за реституцију за наш лист. Он је нагласио да представници правобранилаштва, како Државног тако и локалних, улажући неосноване жалбе на решења Агенције, свесно одуговлаче поступке. О њиховим жалбама одлучује Министарство финансија, а после тога је могуће покретање управног спора пред Управним судом на чије се окончање чека и до неколико година.

Годинама се чека на разрешавање статуса београдских хотела „Сплендид” и „Београд”, који све више пропадају.

Решење о враћању Хотела „Београд” Агенција за реституцију донела је још 2012. године, али су се предузеће „Железнице Србије” (које је располагало овом имовином) и Републичко правобранилаштво жалили Министарству финансија. Уследио је спор пред Управним судом који је потврдио одлуку Агенције за реституцију, a када је Министарство финансија потврдило решење Агенције, Правобранилаштво је поднело нову тужбу и то опет пред Управним судом. Такође Правобранилаштво се жалило на решења о враћању две зграде Интернационалне школе у Београду, познатије под називом Америчка школа, у улицама Бањичких жртава 6 и Темишварска 19, чији службеници нису допуштали представницима Агенције да направе записник позивајући се на наводну екстериторијалност. Тек када је решење о враћању виле у Булевару кнеза Александра Карађорђевића 51, у близини америчке амбасаде, постало правоснажно Државно правобранилаштво је тражило поништавање поступка и овај предмет је сада у Тужилаштву.

На овај начин, како каже Секулић, ствара се негативан однос између грађана и државе који могу да затраже накнаду штете због одуговлачења поступка.

Упркос многобројним сметњама, Агенција је од оснивања (2011. године) до сада решила 43.850 захтева грађана, што је више од половине поднетих (58 одсто). Наследницима бивших власника враћене су 5.593 некретнине, чија укупна површина износи око 394.000 квадратних метара. У питању су: 4.033 пословна простора, 754 стана и 806 зграда.

– Процес реституције није парнични поступак у којем смо ми и држава супротстављене стране. Законска обавеза свих државних установа је да сарађују у процесу реституције, а не да буду супротстављене. Представници правобранилаштва ретко се изјашњавају током поступака, али зато на велики број наших решења улажу жалбе – објашњава Секулић.

Највише жалби стиже на одлуке о враћању пољопривредног земљишта, а само прошле године министарство је одбацило 600 жалби на решења Агенције. Жалбе истог садржаја, на готово истоветне предмете, и даље стижу тако да је свима јасно да је циљ одуговлачење реституције како би то земљиште и даље могли да користе закупци по повлашћеним ценама.

У наредних 30 дана Агенција за реституцију ће припремити све неопходне податке за утврђивање коефицијента за обештећење власницима имовине која не може да буде враћена у натури.

– Коначан износ обештећења добија се тако што се основица која је утврђена за сваки појединачни предмет помножи са коефицијентом. Тек кад се утврди коефицијент, и донесе решење о утврђивању износа обештећења, биће могуће да се исплати аконтација обештећена чији је износ 10 одсто – објашњавају у Агенцији за реституцију уз напомену да је реч о тешком послу будући да је већина објеката срушена или увећана. Реч је о око 40.000 предмета, а још није познато колико новца би држава требало да издвоји за исплату накнаде некадашњим власницима. Посебан проблем представља процена конфисковане имовине, поготово уколико су наследници поднели захтев за рехабилитацију некадашњег власника и још чекају на одлуку суда. Уколико суд одбије рехабилитацију, Агенција по аутоматизму одбија захтев за реституцију.

Законом о враћању одузете имовине и обештећењу предвиђено је да исплата аконтације почне у децембру 2018. године, а исплата накнаде у виду обавезница требало би да траје 12 година.

Почетак рока за исплату аконтације држава је већ два пута одлагала, и то 2013. и крајем 2014. године, тако да Миле Антић, координатор Мреже за реституцију, сумња у обећања државе да ће исплатити обештећење некадашњим власницима.

– Не желим да људима уливам лажну наду. Одлажући овај посао држава показује да нема новца и да ће исплата накнаде сачекати неке будуће генерације – наглашава Антић.

Он је подсетио да велики број станова, зграда и пословних простора у центру Београда, али и у унутрашњости, још чека реституцију.

Породица Антонијевић још чека враћање пословног простора у којем се налази ресторан „Руски цар” у Кнез Михаиловој улици у Београду. Он напомиње да су три стана у згради враћена овој породици, али да је судбина „Руског цара” и даље неизвесна. Готово исти сценарио одигравао се са зградом Робне куће „Београд” у Кнез Михаиловој 5, књижаром и зградом Геце Кона, некадашњим биоскопом „Звезда” на Теразијама, као и Задужбином Николе Спасића у којој су сви станови враћени, али не и пословни простори.

Црквама враћено 88.000 квадрата

Црквама и верским заједницама до сада је, реституцијом, враћено укупно 56.098 хектара земљишта и 88.884 квадратна метра кућа, станова и пословних простора, подаци су Агенције за реституцију. Током прошле године Агенција је црквама вратила право својине (in natura) или им је утврдила накнаду на укупно 4.800 хектара земљишта. Највећи део чини пољопривредно земљиште (око 3.000 хектара), а враћено је 885 хектара шума и шумског земљишта, као и два хектара и 11 ари грађевинског земљишта. Тако је рецимо Српска православна црква добила назад пословне просторе у Булевару краља Александра 17 (где се налази пословница „Ер Србије”), станове и пословне просторе у Булевару краља Александра 20, пословни просторе на Теразијама 22, станове у згради на Студентском тргу, пословну зграду у Змај Јовиној улици у Новом Саду. Осим тога, формирана је посебна јединица за враћање имовине жртвама холокауста. Примљено је 147 захтева, а за 10 месеци враћена је 41 некретнина Јеврејској општини Београд (33 пословнa простора, седам станова и једна зграда), а јеврејске општине Кикинда и Сомбор добиле су назад 113 хектара пољопривредног земљишта у Новом Кнежевцу и Сомбору.

Прошле године враћена 1.141 некретнина

Само током 2016. године Агенција за реституцију вратила је власницима и наследницима 1.141 објекат, тачније 725 пословних простора, 181 стан и 204 зграде на територији Србије. Осим тога враћено је око 968.000 квадрата неизграђеног грађевинског земљишта, више од 9.500 хектара пољопривредног земљишта и више од 700 хектара шума и шумског земљишта. У последњих шест година Агенција за реституцију вратила је око два и по милиона квадратних метара неизграђеног градског грађевинског земљишта, око 17.700 хектара пољопривредног земљишта, као и 4.228 хектара покривеног шумама.

Izvor: politika.rs