Pre tri godine, prosečna cena je bila 1.613 evra dok je, prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda(RGZ) za drugi kvartal tekuće godine, prosek oko 2.304 evra. Na osnovu kupoprodajnih ugovora koji se evidentiraju u RGZ, kvadrat u prestonici se mogao kupiti u rasponu od 600 evra na periferiji grada do 9.545 evra koliko je plaćen najskuplji u Beogradu na vodi.

Paralelno sa tek izgrađenim stanovima, rasle su cene i u starim zgradama, pa je u odnosu na 1.296 evra, prosečan kvadrat u staroj gradnji ove godine dostigao cenu od oko 1.773 evra. Rast cena definitivno je diktirala i ogromna potražnja, jer je ove godine u Beogradu prodato ukupno oko 630 stanova više tokom drugog kvartala u odnosu na 2019. godinu.

Procenitelj Milić Đoković iz Klastera nekretnina kaže da su stanovi u protekle tri godine poskupeli, ali da ekstremni primeri dodatno podižu prosek, naročito oni na najpopularnijim lokacijama, na kojima cena kvadrata ide bezmalo do 10.000 evra.

"Cene su i ranije skočile, a sada prate tendenciju skoka cena na malo. To je inflacija kroz nekretnine. Cene starih stanova više rastu nego novih, a razlog je halo efekat, zbog velike potražnje. Nema dovoljno novogradnje u Beogradu, bez obzira što se nama čini da se gradi na svakom koraku, to su gradilišta koja su relativno mala i ponuda je i dalje slaba. Potražnja je tolika da cena stare gradnje i prestiže u procentima povećanje cena u novogradnji", kaže Milić Đoković.

Trend rasta cena zabeležen je i u svim većim gradovima, pa je u Novom Sadu kvadrat u staroj gradnji dostigao prosek od 1.605 evra, što je oko 300 evra više nego prošle godine i čak 600 više nego 2019. Nova gradnja je u Novom Sadu poskupela 16 odsto u odnosu na prošlu godinu i za kvadrat nekretnine je u drugom kvartalu bilo potrebno izdvojiti 1.560 evra, dok je najskuplji kvadrat u Srpskoj Atini prodat za 3.500 evra, piše Euronews.

U Nišu je stara gradnja sada skuplja za oko 300 evra, dok je za kvadrat u novim zgradama potrebno izdvojiti oko 400 evra više nego pre tri godine. U proteklih godinu dana, prema evidenciji RGZ, u Nišu su više poskupeli stari nego novi stanovi. Oni koji su već imai vlasnika sada su skuplji za oko 20 odsto, dok su u novim zgradama cene sada više za oko 11 odsto. U Nišu je prosečna cena kvadrata i u novim i u starim zgradama gotovo izjednačena i on košta oko 1.000 evra. U ovom gradu je u posmatranom periodu prodato 294 starih stanova i svega 174 novih, što govori o slabijoj ponudi novih stanova zbog čega uporedo raste cena starih.

Među većim gradovima, u Kragujevcu je najslabije tržište nekretnina, a novogradnja čak beleži blagi pad cena od 3 odsto u drugom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine. To je gotovo simbolično, jer je prosečan kvadrat koštao 1.055, a ove godine 1.022 evra. U staroj gradnji je zabeležen trend rasta od oko 13 dosto, sa 780, na 880 evra.

Kada su u pitanju beogradske opštine najveći rast cena kvadrata u novogradnji je zabeležen na Paliluli i iznosio je 24 odsto. Na ovoj opštini kvadrat košta od 1.087 do 3.130 evra, dok je prosečna cena 2.447 evra. Najskuplji kvadrat u novogradnji je na Savskom vencu gde je prosečna cena oko 3.650 i Starom gradu sa 3.122 evra. U centralnim gradskim opštinama cene starih stanova gotovo su se izjednačile sa onima u novogradnji. Na Vračaru je tako prosečan kvadrat oko 2.400 evra i za jedne i za druge.

"Svi hoće da grade samo na najskupljim lokacijama, a zemlja je ograničeni resurs i jednostavno nema dovoljno površina za izgradnju. Ponuda je slaba, a sve ostalo su stare zgrade i normalno je da će cena da skoči. Na lokacijama gde je resurs koji je nemoguće umnožiti, neminovno je da cena ide gore. To je takozvana neelastična tražnja, jer nema dovoljne ponude za tržište", navdi Milić Đoković.

Cene rastu u svim beogradskim oštinama. Kvadrat novogradnje na Novom Beogradu je od 900 do 3.900 evra, a prosečna cena kvadrata na osnovu svih stanova prodatih u ovoj opštini u drugom kvartalu je bila oko 2.568 evra. Na Zvezdari je nešto više od 2.000 evra, a na Voždovcu oko 2.100 evra.

Izvor: SEEbiz / Nova.rs