Ako ste odlučili da bilo šta gradite u Beogradu, dobro se naoružajte vremenom, strpljenjem, advokatima i, naravno, novcem. Iako stalno slušamo da su nam investitori jedina šansa da preguramo krizu, u praksi se decenijama ne čini gotovo ništa kako bi se graditeljima olakšao posao u Srbiji.
Tačno je deset godina prošlo otkako su nadležni, još prvim Zakonom o planiranju i izgradnji, obećavali jedan šalter za izdavanje građevinskih dozvola. Do dana današnjeg, nema ga nijedna lokalna samouprava.
Tragičan i za nas tužan podatak je i da smo prema izveštaju Svetske banke ponovo zauzeli skoro najnižu poziciju u oblasti izdavanja građevinskih dozvola – 182. mesto od ukupno 189 zemalja.
U izveštaju se takođe navodi da preduzetnik u Srbiji, da bi dobio građevinsku dozvolu, u proseku mora da odradi 18 procedura za koje je potrebno 269 dana!
U proteklom periodu za investitore kamen spoticanja bila je i konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Iako su bili u prilici da sklope ugovor o kupovini zemljišta, veliki problem za preduzetnike bio je momenat kad Javni gradski pravobranilac treba da odobri taj ugovor.
Rok za davanje mišljenja i saglasnosti je petnaest dana. Ipak, mnogi predmeti u ovoj instituciji zadržavaju se mnogo duže.
Kako saznajemo, upravo zbog probijanja rokova, dogođalo se da dok jedan investitor čeka na odobrenje ugovora, neko drugi dobije to parče zemlje. Najčešći odgovor na pitanje zašto se to dešava glasio je: “Dokumentacija nije potpuna, za tumačenje ugovora potrebno je više vremena”.
Ova praksa posebno je ustanovljena u vreme prošle vlasti, kad su zbog sporog reagovanja nadležnih pravo na zidanje na određenom parčetu zemlje uglavnom dobijali neki drugi, a ne onaj zakupac određene parcele koji pokušava da je otkupi.
I tako u krug. Pravo na gradnju u Beogradu dobijaju uglavnom oni koji su u datom trenutku podobni i potrebni. O tome koliko bi izgradnja jednog objekta zaposlila ljudi, koliko bi budući objekat doneo radnih mesta – niko ne vodi računa.
Upravo ovakvo ponašane gradske vlasti revoltirao je jednog našeg čitaoca. Kao glavni problem s kojim se susreo on navodi činjenicu da oragni unutar same države i grada nisu usklađeni. U celoj zbrci sakupljanja papira, neretko se dešavalo i da se Ministarstvo finansija žali na rad Poreske uprave.
- Kao da sam ja nadležan Poreskoj, a ne oni! – kaže revoltiran čitalac.
Neretko se dešavalo da ljudi zbog prikupljenih dugova, samo u ovom delu procesa oko gradnje, poklanjaju zemlju na kojoj su želeli da grade! Poklanjaju, ne prodaju!
Još jedan od problema s kojim se susreo jeste sama procena vrednosti zemljišta.
- Uprava se žali na procene vrednosti zemljišta kada njima tako odgovara, a agenciju za procenu bira upravo organ ministarstva, a ne investitor ili vlasnik. Posle svega toga dođu gradski i republički pravobranioci kojima zakon odobrava da naprave žalbu bez pravog osnova, mogu da se žale po defoltu. A Sekreterijat je sebi davao mogućnost da probije zakonske rokove za odgovor – ne za par meseci nego na par godina! I tako u krug dok ljudi ne puknu i ne odluče se da zemlju prodaju u bescenje istim tim ljudima koji stoje iza svih ovih regulativa, pravobranioca i ostale klike – navodi naš čitalac.
Zakon je jasan – kad prikupite svu deokumentaciju, rešenje o građevinskoj dozvoli izdaje se za osam dana. Međutim, teorija i praksa nemaju baš mnogo zajedničkog.
Jovan Kuč iz firme “Geometar Projekt”, koja se bavi svim vrstama geodetskih poslova, kaže da u praksi, od trenutka kada odlučite da nešto gradite, pa do početka gradnje, prođe minimum pola godine, i to ukoliko imate sreće.
- U realnom vremenu, od trenutka kad odlučite da gradite do trenutka kad možete da počnete s gradnjom, prođe minimum šest do devet meseci, ukoliko su sva imovinsko-pravana pitanja sređena. Ta procedura ne može da se odradi za osam dana. S druge strane, iako su probijanja rokova od strane države gotovo svakodnevna, niko se ne usuđuje da se tuži s državom. Svi razmišljaju na način: “Ko će da se upliće u sudske sporove, samo ću da izgubim tri godine i brdo para”. Naši klijenti su izuzetno nezadovoljni takvom situacijim – kaže Kuč.
Jedan poznati beogradski arhitekta objašnjava da nije toliki problem u zakonu, već u onim delovima koji nisu jasno precizirani. Šta je ono što gradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove treba da gleda, a šta njih ne treba da se tiče?
U praksi to izgleda ovako: preduzetnik koji želi da gradi prikupi potrebnu dokumentaciju (koja se takođe prikuplja nedeljama, pa i mesecima, a najveći problem čine procena o lokaciji, kasnije i lokacijska dozvola) i to preda Sekretarijatu.
Onda oni, umesto da odmah utvrde šta nedostaje (što, kako naš sagovornik navodi, nije najbolje definisano zakonom, te je moguće da vam konstantno nešto fali) čekaju kraj zakonskog roka od petnaest dana.
Posle tog roka vas pozovu i kažu: “Nije dobro to i to”. Vi onda nanovo krećete u potragu za papirima. Opet ih predajete i opet čekate zakonski rok da vam bude saopšteno šta i kako. Ovo najčeše traje mesecima, pa i godinama!
U međuvremenu, morali ste da angažujete arhitektu već kod procene o lokacijskoj dozvoli, a morali ste da imate urađen idejni projekat. Dali ste ogroman novac, a i dalje je vrlo neizvesno da li ćete uopšte moći da gradite.
- Ne postoji eleastičnost u propisima, ona se određuje od slučaja do slučaja. Zakon se tumači kako kome u kom trenutku odgovara. To se završava tako što vam na kraju kažu: “Nije ovo baš po propisu, ali možemo da ga prihvatimo ukoliko date neku donaciju”. Svi propisi u Srbiji mogli bi da se srede za najviše nedelju dana, ali to nekome ne odgovara da se uradi – kaže naš sagovornik.
Trenutno je u Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove u toku rad na izdavanju 115 lokacijskih dozvola.
Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove podneto je 247 zahteva za izdavanje građevinske dozvole u 2013. godini , a trenutno se postupa po zahtevima za izdavanje 92 građevinske dozvole.
- Problem zbog kog rešavanje po zahtevima za izdavanje građevinskih dozvola traje duže je što investitori nikada ne predaju kompletne zahteve kako to definišu odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, najčešće zbog komplikovanih i dugotrajnih procedura i koraka koji su neophodni kod pribavljanja dokumentacije neophodne za kompletiranje zahteva za građevinsku dozvolu kao što su konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu , što je osnov za izdavanje kako lokacijske dozvole, tako i građevinske dozvole, zatim saglasnosti drugih organa, organizacija, uprava i javnih preduzeća. Kada se preda kompletan zahtev za izdavanje građevinske dozvole, ista se izdaje u zakonskom roku- kaže za Telegraf gradski sekretar ua urbanizam i građevinske poslove Ljiljana Novaković.
Menjanje propisa sa svakom novom vlašću, korupcija, neznanje i tumačenje takona po nahođenju, još uvek su naša realnost. Možda se novim zakonom nešto promeni. Do tada, ukoliko ste rešili da nešto gradite, imamo samo jednu poruku – srećno vam bilo!
source:svevesti.com
Publisher:svevesti.com